Banjica, Sokobanja

Istorijat

Areheološki nalazi govore da je naseobina kraj mineralnih izvora postojala još u doba neolita, a predmeti od bronze i gvoÅ¾Ä‘a potvrÄ‘uju postojanje banje u razdoblju od VII do VII veka p.n.e. PotvrÄ‘uje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo kupalište - balnea, odakle i potiÄe naziv banja. Sokobanja je bila stalno na udaru silnika i moÄ‡nika. ÄŒesto je potpadala pod vladu osionih Turaka ili podmuklih Austrijanaca (1690. i 1737), ali su je Srbi uvek ponovo oslobaÄ‘ali...

Najstarija slika Sokobanje

U zapisima istoriÄara i putnika (Feliks Kanic, pa Baron Heder i drugi) potvrÄ‘uje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo kupalište - balnea, odakle i potiÄe naziv banja. Turski putopisac Eblija ÄŒelebija svedoÄi, davne 1663. godine, da banja ima 200 drvetom pokrivenih kuÄ‡a, šest dÅ¾amija, dva hana i javno kupatilo. Kupatilo je navodno bilo, bilo impozantnih dimenzija, snaÅ¾nih graÄ‘evinskih obrisa sa kupolama pokrivenih olovom, sa šedrvantima i sobama za kupanje, ali i sa kupatilom "samo za Å¾ene". KaÅ¾e da je „vrlo impozantno, u dobroj graðevini, s kupolama pokrivenim olovom, sa šedrvanom i sobama za kupanje.“ Ima i posebno kupatilo „samo za Å¾ene, sa toplom vodom u koju se nemoÅ¾e uÄ‡i dok se prvo ne promeša sa hladnom vodom.“ U ovim kupatilima leÄili su se i oporavljali bolesnici iz Turske i Male Azije

Zbog svog geografskog znaÄaja i lekovitosti svojih voda, Sokobanja je bila stalno na udaru silnika i moÄ‡nika. ÄŒesto je potpadala pod vladu osionih Turaka ili podmuklih Austrijanaca (1690. i 1737), ali su je Srbi uvek ponovo oslobaÄ‘ali. Sredinom prve polovine XIX veka u Sokobanji je bilo oko 50 srpskih i oko 700 turskih kuÄ‡a i pet dÅ¾amija.

Banjska promenada

Sokobanju kao leÄilište pominju i austrijski osvajaÄi. General, grof šmetaus, 1737. godine piše: „ Naselje Banja draÅ¾esno je mesto. Ima jedan zamak koji je, kako izgleda, vrlo star; ima kupatila za koja se priÄa da su divna... Ona su sagraðena od mermera i odrÅ¾avaju se sa puno ÄistoÄ‡e. Ovamo Turci dolaze iz svih krajeva, pa Äak i iz Azije.“ šmeatus, takoðe, navodi da su pre Turaka ovde na leÄenje dolazili još rimski legionari, ratnici Vizantije i srednjevekovne velmoÅ¾e.

Posle više uzastopnih pokušaja, Sokobanju je, 1810. godine, oslobodio Äuveni junak Hajduk Veljko PetroviÄ‡. Bio je i vojvoda u Sokobanji do 1811. godine, kada je premešten za vojvodu u Negotin. Od 1813. do 1832. Sokobanjom su upravljali Turci.

Sokobanja je konaÄno osloboÄ‘ena od Turaka 1833. godine, kada je ušla u sastav mlade srpske drÅ¾ave.

Sokobanjci su aktivno uÄestvovali u balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu i NOR (1941-1945). U Drugom svetskom ratu boreÄ‡i se protiv okupatora Nemaca i Bugara, a i njihovih pomagaÄa (belogardejaca, Äetnika i dr.) Sokobanja je podnela velike Å¾rtve - 419 ljudi je poginulo u borbama, ili streljano kao Å¾rtve terora. KonaÄno je osloboÄ‘ena 14. avgusta 1944. godine.

Razvoj Sokobanje od 1833. do 1945.

gosti ispred LovaÄkog doma

Procvat Banje u KneÅ¾evini Srbiji, posle osloboðenja od Turaka, je sa današnje distance zanemarljiv, ali za prilike koje su karakteristiÄne za XIX vek, bio je vrlo znaÄajan. Odmah posle osloboðenja Knjaz Miloš nareðuje: „ da se opravi amam“, da se podigne „špitalj“ i konak za njega. šalje banjske vode na analizu u BeÄ i postavlja prvog banjskog lekara Leopolda Erliha koga BanjÄani prekrštavaju u Ðorða NovakoviÄ‡a ili samo dr Ðoka Pokrštenjak. Knjaz Äesto dolazi u Banju ili šalje Älanove svoje porodice. A gde je Knjaz, tu je i Äitava dvorska svita, pratnja, posluga, straÅ¾a i ostali narod. Tada su zaÄete klice banjskog turizma koji traje do današnjih dana.

Godine 1837., 8. juna (po starom kalendaru) iz kancelarije Knjaza Miloša u Kragujevcu, napisan je uput za praporÄika (zastavnika) LazareviÄ‡a, koji se šalje u Banju radi upotrebe tople vode a ima ga primiti dr Djoka i dati mu upute za leÄenje. Taj uput (vauÄer) je posluÅ¾io da se u Sokobanji poÄetak razvoja turizma raÄuna od 21. juna, a 2002. godine navršava se 165. godina.

Sokograd

PoÄetkom XX veka bogatiji trgovci i mehandÅ¾ije grade luksuznije vile zasvoj boravak ali i za smeštaj banjskih gostiju. Banja postaje privlaÄna za boeme ali i za intelektualnu elitu tadašnje Srbije. To interesovanje traje sve do poÄetka Drugog svetskog rata. PolitiÄari, knjiÅ¾evnici, nauÄnici svetskog glasa i ugleda kakvi su bili Josif PanÄiÄ‡, Emilijan JosimoviÄ‡, Jovan CvijiÄ‡, Dragoljub JovanoviÄ‡ kao i prvaci pozorišne umetnosti poput Milivoja Å½ivanoviÄ‡a, Å½anke StokiÄ‡ i drugi, postaju stalni gosti Sokobanje.

U vreme kada ni lingvisti nisu koristili reÄ ekologija, Sokobanja dobija svoje prvo ekološko i turistiÄko društvo pod imenom „Društvo za unapreðenje i ulepšavanje Sokobanje i njene okoline“. Na Äelu društva stajao je Upravni odbor sa predsednikom dr Petrom DojiÄ‡em, banjskim lekarom.

Razglednica

Pokrovitelj Društva postaje Arhiepiskom Beogradski i Mitropolit Srbije gospodin Mihailo. Društvo preduzima niz radnji da se Sokobanja pribliÅ¾i tadašnjim svetskim banjama. Uvodi se elektriÄna instalacija za faradizaciju i hidro-elektriÄna kupanja u osam kada banjskog kupatila. Te, 1895. godine Sokobanja je zakoraÄila u Evropu.

Izmeðu dva svetska rata gradi se prvi savremeni banjski hotel. Gradi ga banjski trgovac Velja MilenkoviÄ‡ a dobija naziv hotel Evropa, današnji konak Park. Na najlepšim lokacijama grade se vile za banjske goste, vodovod, elektrifikacija, javna rasveta, podiÅ¾u parkovi i ureðuju izletišta. Najpoznatije izletište u to vreme je Vrelo sa raskošnim parkom i jezerom za voÅ¾nju Äamcima. Vrelo je i danas najbliÅ¾e izletište Sokobanje ali umesto jezera ima divnu šumsku pozornicu za velike priredbe i festivale.

Razvoj Sokobanje posle II svetskog rata

Ratna razaranja nisu zadesila Sokobanju ali je banja iza rata nasledila malo privrednih objekata, nekoliko kafana, trgovina, pomenuti hotel Park, topla kupatila „Park“ i „Banjicu“ i gradsku bolnicu. Ostalo je i nekoliko vila u kojima su smeštani banjski gosti.

Gospoda na jezercetu

šezdesetih godina dvadesetog veka pripremaju se projekti i programi za izgradnju hotela i drugih prateÄ‡ih turistiÄkih objekata. Gradi se hotel Turist, restoran Vrelo, dograðuje Odmaralište RVI (danas prirodno leÄilište Banjica). Grad dobija savremeni izgled izgradnjom ulica, trgova, vodovoda, rasvete. Grade se hoteli: „Zdravljak“, „Sunce“, „Moravica“ i Zavod za rehabilitaciju (današnja specijalna bolnica za nespecifiÄna pluÄ‡na oboljenja). Pored osnovne škole Sokobanja dobija i Gimnaziju, osavremenjuje se deÄji vrtiÄ‡ „Bucko“, gradi dom zdravlja.

Pored hotelskih kapaciteta grade se privredni objekti i razvija drumski saobraÄ‡aj. Sa Sokobanjom se povezuju sva seoska naselja savremenim putevima. ÄŒista i zdrava sredina doprinosi da se svi proizvodi iz seoskih domaÄ‡instava lako prodaju na pijaci. Tu pre svega spadaju Äuveni sokobanjski sir i rtanjsko jagnje.

Sokobanja nema razvijenu privredu osim turistiÄke. Opredeljenje da se u Sokobanji ne grade fabrike sa dimnjacima uticalo je da od privrednih grana sokobanjskoj opštini osim Rudnika mrkog uglja „Soko“ i nema znaÄajnijih privrednih subjekata. Manji kapaciteti mlekarske, pekarske i klaniÄke industrije zadovoljavaju potrebe lokalne sredine. Sva proizvodnja i usluÅ¾ne delatnosti koncipirane su za zadovoljenje potreba graðana i turista. Poslednjih godina turistiÄki promet Sokobanje nalazi se u vrhu srpskog turizma.

I poslednja ratna razaranja nisu pogodila Sokobanju. Sokobanja je bila i ostala oaza ekoloških odredišta u Srbiji. Kao prva ekološka opština postaje uzor drugim sredinama kako oÄuvati Å¾ivotnu sredinu u najširem smislu.

JESEN 2010.

Razvoj Sokobanje od 1833. do 1945.

Razvoj Sokobanje posle II svetskog rata