| Klima |
|
Klimatske karakteristike Klima zavisi od komleksa pojava , koje se mogu svrstati u 2 grupe : klimatske elemente i klimatske faktore. Klimatski elementi su promenljive vrednosti jer zavise od velikog broja pojava i procesa u atmosferi. Zato su za klimatologiju znaÄajne njihove srednje i ekstremne vrednosti. NajznaÄajniji klimatski elementi su: temperatura, vazduh, oblaÄnost, relativna vlažnost vazduha, padavine, nadmorska visina. Banja je okružena planinama skoro sa svih strana, pa one Äine prirodnu zaštitu od vetrova. Pored neospornih balneoloških potencijala (termalne vode, gas i peloid), teritoriju Soko Banje karakterišu i brojne klimatske vrednosti, koje joj daju obeležja tipiÄno banjsko-turistiÄkog i zdravstvenog prostora. Klima teritorije opštine Soko Banja je pod snažnim uticajem kontinentalnih vazdušnih strujanja naroÄito onih iz pravca zapada, istoka i juga. Medjutim, gledano lokalno, stanje klimatskih elemenata Sokobanjske kotline je pod izraženim dejstvom obodnog planinskog reljefa i šumske vegetacije na okolnim planinama, što uslovaljava zonalne visinske vrednosti i odgovarajuće mikroklimatske modifikacije. Najniži delovi teritorije opštine, odlikuju se umerenim klimatskim karakteristikama, koje odgovaraju srednjevisinskoj klimi (300-800m), sa odsustvom jakih vetrova, dobrom osunÄanošÄ‡u, prisustvom šumskih aerosola i aromatiÄnih supstanci u vazduhu. U obodnim planinskim delovima teritorije preovladava visinska klima (800-1300m), sa sniženim parcijalnim vazdušnim pritiskom niskom aerozagadjenosti, smanjenim sadržajem vodene pare, sniženim odavanjem toplote sa ljudskog tela, Äistom atmosferom, intenzivnim ifracrvenim i ultraljubiÄastim zraÄenjem i drugo. Iz navedenih i drugih karakteristika proistiÄe zakljuÄak o veoma povoljnom rekreativnom i zdravstvenom dejstvu visinske klime koje se funkcionalno može usmeriti u pravcu leÄenja, rehabilitacije i rekreacije.
Temperatura vazduha je vrlo znaÄajan klimatski element, od koga zavise mnogi drugi klimatski elementi, a samim tim i biljni pokrivaÄ. Temperatura vazduha pokazuje veliku ustaljenost; razlike u toku dana i noći, kao i razlike prema godišnjem dobu, su umerene.Iz podataka u ovim tabelama,se vidi da sredna godisna temperatura vazduha iznosi 10,2°C.Leta su relativno topla,a zime su umereno hladne. Najhladniji mesec je januar -1,2°C,a najtopliji jul sa temperaturom od 19,5°C, tako da razlka izmeðu najtoplijeg i najhladnijeg meseca iznosi 20,7°C. ProseÄna temperatura u vegetacionom periodu iznosi 15,5°C,a vegetacioni period poÄine od aprila i traje do kraja oktobra.Mraznih dana ima u toku godine proseÄno 92. Najviše mraznih dana ima u januaru 24. Tropskih dana, kada je T veća od 30°C ima proseÄno 19 u toku godine, najviše u julu i avgustu (po 7.).Prema temperatunim podacima, na osnovu klima diagrama jasno se vidi da u celom podruÄju vlada umereno kontinentalna klima.
Od koliÄina padavina zavisi pre svega život na zemlji, a samim tim i biljni pokrivaÄ. Na visinu padavina utiÄu geografska širina, reljef, nadmorska visina, vazdušne mase itd.ProseÄna godišnja koliÄina padavina je 677mm.Ovde se zapažaju dva maksimuma (maj-jun i novembar) i dva minimuma (januar-februar i oktobar). Grafikon prikaza padavina u narednih pet dana, poÄevši od danas
Insolacija je vrlo važan klimatski elemenat i predstavlja koliÄinu energije sunÄevog zraÄenja koja pada na odredjenu površinu. SunÄeva svetlost je složena od zrakova razliÄite talasne dužine: Äistih svetlosnih, toplotnih i ultraljubiÄastih itd.Najveći broj sunÄanih sati ima leto sa maksimumom u julu (247h). Najmanje sunÄanih sati ima zima sa minimumom u decembru ( 48h). Grafikon prikaza oblaÄnosti u narednih pet dana, poÄevši od danas
Vetar je veoma znaÄajan klimatski element, pa se Äesto smatra klimatskim faktorom od znaÄaja za jedno podruÄje.Vremenske pojave u direktnoj su vezi sa kretanjem vazdušnih masa. PojaÄano kretanje vazdušnih masa ima za posledicu pojaÄano isparavanje sa vodenih površina zemljišta, vegetacije, sa tla i biljnog pokrivaÄa. Promene izazvane pod uticajem vetra ogledaju se i u promeni temperature vazduha, padavinama, vlažnosti vazduha, oblaÄnosti itd.Ako se Äestine pojedinih pravaca prikažu grafiÄki dobija se tzv.“Ruža vetrova“ koja sa odgovarajućim brzinama daje sliku o proseÄnom strujanju vazduha. Odgovaraju}e brojne vrednosti Äestine uzimaju sa kao dužine na polupreÄnicima kruga za svaki smer vetra, a Äestine tišina upišu se brojem u krugu. Vetar iz raznih smerova po ”ruži vetrova” duva prema središtu kruga a pravci pravih linija pokazuju smer koji ima vetar (slika br 7).U Sokobanji umereno jako vazdušne struje, ne samo da obolelom organizmu ne nanose štetu, već povoljno utiÄu na njegovo oporavljanje. NajÄešÄ‡e duvaju vetrovi iz zapadnog (W 15,76%), istoÄnog (E 14,03%) i jugozapadnog pravca (SW 12,08%). Ovakav raspored uÄestalosti vetrova po pravcu je posledica reljefa (kotlina, reke Moravice koja se pruža u pravcu zapad-istok).Kako je Banja okružena planinama Ozrenom, Rtnjem i Bukovikom, istoÄni i severozapadni vetar uslovljavaju nad Sokobanjom stalno kruženje svežeg šumskog vazduha. Promena vazduha u kotlini najviše se oseća u kasnim veÄernjim Äasovima kao osveženje od dnevne žege. Najmanju uÄestalost imaju severni, severozapadni i jugoistoÄni vetar što je posledica zaklonjenosti tih pravaca planinama.
|